Uspavanka za dečaka

Pričaj mi polako i tiho mama,
napravi da i nije neka drama.
Bilo koju priču pričaj  mi pre sna,
nek java dođe sada do svog dna.

Uz tvoj tih i miran, nežan glas,
i najtužnija priča uvek nađe spas.
Bude venčanje princa i princeze
žive mirno i srećno, baš bezveze.

Pričaj mi polako sada ti tata.
Mirno i tiho, san me već hvata.
Nađi malo slobodnog vremena,
od svog sna za mene odvoj trena.

Ti nađes zmajeve, Viteze i jauke,
nema tu nežnosti, ali pobeđues bauke.
Sa tobom nekako na oči pre padne san,
uz borbu i pokliče pre kraju dođe dan.

Grlim Vas oboje snažno i jako,
jer samo ja znam da radim to tako.
Kad se već pre završava ovaj dan?
Ležim uz vas i uz priče tonem u san.

Polako popušta oko vašeg vrata stisak,
nestaje u mojim ušima vojnika vrisak.
Tonem sve dublje u slatko carstvo snova.
Čujem, kako tata kaže: "Zaspaće nam je sova".

Već više nisam svestan trenutne priče,
iako tata kaže kako zmaj u mukama riče.
Ja sam već daleko, na nekom mirnom mestu.
Pecam, vadim već ribu dvanestu.

Mirna, tiha, muzika sada meni svira.
srećan sam jer u duši imam mira.
Ruke su opuštene, roditelji slobodni,
i njihovi su do snova putevi prohodni.

K.R.

Snovi

U krilu si mi prava mačka,

Zakačiš se za mene kao značka.

Malo se prevrćeš, maziš, gnezdiš.

Ka carstvu snova polako jezdiš.

Osećam se kao lik iz Snoopy crtaća.

Od češkanja se umori ruka al druga ti se sama vraća.

U snu se nešto boriš, oznojan si sav.

Mora da te napao neki strašan lav.

Ne boj se sine. Nemoj se od nikog kriti.

U snovima, šta god poželiš ti mozeš biti.

Postani spiderman, upleti u mrežu lava.

Okači ga da visi o drvo, zar nisu snovi strava?

K.R.

Burek

Osmina bureka, mala je i jadna,
ali samo dok je moja duša gladna.
Nakon par zalogaja, nastaje i muka.
Ka sledećem zalogaju već mi neće ruka.
Ma koliko mali bio, davi me sada on.
Kao da je odjednom u tanjir ušao slon.
Tata se dere. "JEDI!!!" mi nonstop viče.
Izgleda da će biti batina, pa će i kraj priče.
Plačem, zvaćem, guram na silu zalogaje.
Tata besni, sve već ovo jako dugo traje.
Počinjem da izmisljam, stomak, zub me boli.
Ali je tata davno diplomirao u toj školi.
Kroz sat ipo, ručku nekako dođe kraj.
Sada ću da ga molim za sok i slatkiše znaj.
Odjednom, niti stomak niti me zub boli,
ma daće meni tata, jer ipak on mene voli.


K.R.

Pesmica za domaći

Prosao je brzo raspust pa počela škola.

Učenje i domaći se smenjuju do bola.

Kompjuter će da se odmara, a TV da se hladi.

Sa mukom već sedim i domaći se vredno radi.

Moram iz srpskog pesmicu neku da napišem,

tuga je na mom licu i već teško dišem.

Sa matematikom sam se izborio već nekako,

al ovo ide teško, rešiće se Bog zna kako.

Ručak je davno prošao, večera se sprema,

inspiracija se ne javlja, nema je pa nema.

Stih za stihom jadan, jako se sporo piše.

Ništa mi se ne dopada, opet stih brišem.

Piši se pesmo, molim te. Napiši se sama.

Joooj moje muke, u sobu besna ulazi mama.

Ma napisaću još nešto, smisliću na brzinu ja,

samo da sutra u školi ne bude manje od dva.

K.R.

Pcela

U more je upala jedna pčela,
verujem da to ipak nije htela.
Pružio sam joj svoju ruku spasa,
i odmah zajaukao iz sveg glasa.

Izgleda nije želela moju pomoć,
ubode me jako njene žaoke moć.
Bacio sam je snažno. Neka se udavi.
Bol mi pulsira u prstu i u glavi.

Mene će pčelo prst uskoro proći.
U moru se udavi. Niko ti neće pomoći.
Hrana ćeš već biti ko zna kojoj ribi.
A zaplivaceš tada samo u njenoj tibi.

K.R.

Mašta

Kako je lepo kada si mali,

retko šta ti tada fali.

Gde god bio, svi te maze.

Isto tako te i paze.

Igračku vidiš ti u svemu.

Grana i nema neku cenu.

Ali može postati puška prava,

ili samurajski mač, to je strava.

Ako fali pištolja, nije muka.

Po jedan napravi svaka ruka.

Na glavi šlem mora da stoji.

Šerpa ga menja u zelenoj boji.

Avion je bitno oružje u ratu.

Da bude od kutije, pitaćeš tatu.

Koristićeš posle tu kutiju istu,

pretvorićeš se časkom u tenkistu.

Zato da odrastete deco ne žurite.

Što duže u bele oblike zurite.

Tražite u njima oblike razne,

Izdržite i zaslužene kazne.

Svi mi grešimo, tako i učimo,

da zlo od dobra nekako razlučimo.

Ne može uvek sve da se kupi.

Jer lutke i autići mogu biti skupi.

Veoma je bitno i da se prašta.

A ako igračke fale,

pa tu vam je MAŠTA!!!

K.R.

Kupanje

Trlja tata, kožu mi dere,
sve se peni kad me pere.
Mehurići na sve strane lete.
Lakše malo, ipak sam dete.

Ajde tata naočare stavi,
četkom me trljaš ti po glavi.
Sa tabana to sto dereš sada,
to je mladež, jooooj mog jada.


K.R.

 

Kukuruzi

Kumovi nisu kao dugmići,

znaju da volimo kukuruze kao prasići.

Posolićemo ih i pojesti slatko,

u naše stomake skliznuće glatko.

Ne planirana večera upravo je stigla.

Od sreće sa stolice sve nas je digla.

Bilo staro, srednjih godina il' mlado,

svi kukuruze jedu vrlo rado.

Dok sam završio pisanje prve dve strofe,

bacim pogled i kažem: "Gle katastrofe!!!".

Od tri kukuruza, jedan ipo fali.

Sljuštio ga već Filip iako je mali.

Pita me i pogledom tužnim gleda,

"Ostaviš mi i ovaj za doručak." Pa ni taj mi neda!!!

Tužan sam ali i srećan zbog deteta jako.

Odavno nije brzo i sa slašću nešto pojeo tako.

K.R.

Ceca

Otišla je da pava jedna mala Ceca.

Ali nije sama tu je i njen meca.

Što mu lepa pizamica,

na kojoj je roze cica.

Okice mu bistre i plave

a zenice crne i male.

Nosić mali sladak sitan,

ali on je jako bitan.

Usta divna pa medena,

kao pupoljak ruze crvena.

Uši male, divne, krasne.

Njima čuje glasiče jasne.

Sve u svemu veoma je lep taj meca.

ČEKAJ STANI!!! To je ipak Ceca.

Lampa

Začulo se strašno TRAAAAAS!!!

Tatu će da strefi fras.

Staklena lampa je pala,

šansa da se nije čulo, baš je mala.

Uleće tata u sobu moju,

i gleda šta nije na broju.

mirno sedim i pijem piće.

lampa je ko puzzle na sitne komadiće.

Lopta je pod krevet sakrivena,

zna da neće ona biti bivena.

Dok istina nije na videlo ispala,

tvrdiću dotle da je sama pala.

K.R.