Kumovi nisu kao dugmići,
znaju da volimo kukuruze kao prasići.
Posolićemo ih i pojesti slatko,
u naše stomake skliznuće glatko.
Ne planirana večera upravo je stigla.
Od sreće sa stolice sve nas je digla.
Bilo staro, srednjih godina il' mlado,
svi kukuruze jedu vrlo rado.
Dok sam završio pisanje prve dve strofe,
bacim pogled i kažem: "Gle katastrofe!!!".
Od tri kukuruza, jedan ipo fali.
Sljuštio ga već Filip iako je mali.
Pita me i pogledom tužnim gleda,
"Ostaviš mi i ovaj za doručak." Pa ni taj mi neda!!!
Tužan sam ali i srećan zbog deteta jako.
Odavno nije brzo i sa slašću nešto pojeo tako.
K.R.
Нема коментара:
Постави коментар