Pričaj mi polako i tiho mama,
napravi da i nije neka drama.
Bilo koju priču pričaj mi pre sna,
nek java dođe sada do svog dna.
Uz tvoj tih i miran, nežan glas,
i najtužnija priča uvek nađe spas.
Bude venčanje princa i princeze
žive mirno i srećno, baš bezveze.
Pričaj mi polako sada ti tata.
Mirno i tiho, san me već hvata.
Nađi malo slobodnog vremena,
od svog sna za mene odvoj trena.
Ti nađes zmajeve, Viteze i jauke,
nema tu nežnosti, ali pobeđues bauke.
Sa tobom nekako na oči pre padne san,
uz borbu i pokliče pre kraju dođe dan.
Grlim Vas oboje snažno i jako,
jer samo ja znam da radim to tako.
Kad se već pre završava ovaj dan?
Ležim uz vas i uz priče tonem u san.
Polako popušta oko vašeg vrata stisak,
nestaje u mojim ušima vojnika vrisak.
Tonem sve dublje u slatko carstvo snova.
Čujem, kako tata kaže: "Zaspaće nam je sova".
Već više nisam svestan trenutne priče,
iako tata kaže kako zmaj u mukama riče.
Ja sam već daleko, na nekom mirnom mestu.
Pecam, vadim već ribu dvanestu.
Mirna, tiha, muzika sada meni svira.
srećan sam jer u duši imam mira.
Ruke su opuštene, roditelji slobodni,
i njihovi su do snova putevi prohodni.
K.R.
Нема коментара:
Постави коментар