Robijaš

Uspela si ono sto ni Sizif nije.
Kamen stoji na vrhu brega mojih misli.
Pljusak maštanja o tebi u glavi lije.
Svi drugi, stoje na dnu, kao pokisli.

Taman sam te izbacio iz glave,
Ali uporno se vraćaš još jača.
Topiš sve pred sobom, poput lave,
Sasečeš ih poput brijača.

Usamljena, stamena, gordo tu stojiš,
Mont Everest je uspešno osvojen.
Minute, sate... večnost tu brojiš.
Po ko zna koji put sam od sna odvojen.

Nisi ti zatvorenik, samice, u mojoj glavi.

Još si manje ispod položaja mog.

Robijaš sam ja, to je odgovor pravi,

Neuspeli kradljivac srca tvog.

K.R.