Na nebu zvezde zauzese polozaj svoj
i zasijase kao svitaca ogroman roj.
Usmerise pogled prvo ka morskoj peni,
a zatim ka jednoj vecoj ali niskoj steni.
Na njoj se odmarala prelepa sirena.
Kako legenda kaze, pola riba, pola zena.
Povrsina njenog tela kao od bisera da je bila.
Ali to se samo svetlost zvezda u kapljicama skrila.
Prelepa Luna, pozavide joj na takavom sjaju,
Pa je nestrpljivo iscekivala da noc dodje kraju.
Vetar je mazio njenu crnu kosu pustenu do struka.
Narukvicom od perli ukrasena joj je nezna ruka.
Oci su joj blistave, poput plavih safira.
Slika njena je jedinstven sklop lepote i mira.
Uronila je zatim u tamno-plave morske dubine,
Pred obalom, odjednom izroni i u vis se izvine.
Tada se tek videlo da to nije morska sirena.
Vec dugih vitkih nogu, prelepa, jedinstvena zena.
K.R.
Нема коментара:
Постави коментар