Zvezde i led

Požalila mi se jedna duša,

kud god da krene niko je ne sluša.

Tuga joj u očima boravi stalno.

U grudima led, sve je smrznuto, kristalno.

Rekoh joj. Kada brizi ne vidiš kraj.

Često je lek iskren, dug, zagrljaj.

Ne znam šta tvoju tugu može da spreči,

ali poslušaj sada sledeće reči. 

Zaboravljaš da te uvek neko sluša,

da za tobom čezne neka mila duša.

Zaboravljaš neke vrlo bitne stvari,

naći će se neko da ti raspoloženje popravi.

Zaboravljaš da sjajne zvezde

noću vedrim nebom jezde.

Tek kada naiđe tama,

otkriva se njihova lepota nama.

Zaboravljaš da i led može da opeče,

kombinacijom leda i zvezdi svetlost jače teče.

Nisi ni svesna koliko ti zraciš

samim time, ni koliko nekom značiš.

Zaboravljas ako usmeriš ka nekom svoju svetlost,

taj će za tobom tragati i celu večnost.

Nisi uopšte svesna svoje snage,

ne odbacuj od sebe osobe drage.

Najlakše e je u svemu videti tugu,

budi faca i pronađi za sebe dugu.

K.R.