Pizza

Pizza, moje omiljeno jelo.
Pripremanje mi je omiljeni deo.
Kečapom podlogu namažem,
sir i salamu rendam a pola već smažem.

Poređam lepo nadev na podlogu,
sav sam u transu i sve radim s' nogu.
Tata preliva sve to sa jajem.
Masline bez koštica mu dodajem.

Rerna je vruća, na 200 je stepeni.
Moram biti strpljiv a onda blago meni.
Kroz par minuta otvaraju se vrata,
Pizza kreće napolje Jaaaaooo viče tata.

Rukavicu na ruku on nije stavio,
nekako je, jadan, na to zaboravio.
Pizza je gotova na sto je stigla,
divno miriše i apetit mi je digla.

Posle prvog zalogaja, unapred tražim još.
Upada novo parče u tanjir kao u koš.
Tek 5. zalogaj  a žvaćem ga sav jadan.
Zbog jela iz prve strofe nisam toliko gladan.

Prvo parče je već nekako pri kraju,
drugo gledam a sav sam u očaju.
Tata ćuti, zna o čemu se radi.
Gleda kako se mučim i česka se po bradi.

Široki osmeh mi zatim uputi.
Dobro je, ipak se ne ljuti.
Na TV-u neka muzika svira,
i gle čuda, parče nesta iz tanjira.

K.R.