Noša

Kada mene tiba boli,

tada Filip mamu moli.

Skini gaće, pantalone,

neka budu na pod dole.

Brzo do noše da dotrčim,

pa da tu stomak zgrčim.

Iz sve snage da se napnem,

i da kakim ja tad zapnem.

Promenim tad izraz lica,

pocrvenim k`o kobasica.

Stenjem, guram, molim Boga,

da se što pre rešim toga.

Kad se u noši čuje TUK,

nastane tad strašan muk.

Svako oko u mene blene,

molitve su uslišene.

Zatim svi BRAVO viču.

Meni lakše, neka kliču.

Mama cmače, pa me voli,

a mene tiba više ne boli.

K.R.

Zvezde i led

Požalila mi se jedna duša,

kud god da krene niko je ne sluša.

Tuga joj u očima boravi stalno.

U grudima led, sve je smrznuto, kristalno.

Rekoh joj. Kada brizi ne vidiš kraj.

Često je lek iskren, dug, zagrljaj.

Ne znam šta tvoju tugu može da spreči,

ali poslušaj sada sledeće reči. 

Zaboravljaš da te uvek neko sluša,

da za tobom čezne neka mila duša.

Zaboravljaš neke vrlo bitne stvari,

naći će se neko da ti raspoloženje popravi.

Zaboravljaš da sjajne zvezde

noću vedrim nebom jezde.

Tek kada naiđe tama,

otkriva se njihova lepota nama.

Zaboravljaš da i led može da opeče,

kombinacijom leda i zvezdi svetlost jače teče.

Nisi ni svesna koliko ti zraciš

samim time, ni koliko nekom značiš.

Zaboravljas ako usmeriš ka nekom svoju svetlost,

taj će za tobom tragati i celu večnost.

Nisi uopšte svesna svoje snage,

ne odbacuj od sebe osobe drage.

Najlakše e je u svemu videti tugu,

budi faca i pronađi za sebe dugu.

K.R.

Pizza

Pizza, moje omiljeno jelo.
Pripremanje mi je omiljeni deo.
Kečapom podlogu namažem,
sir i salamu rendam a pola već smažem.

Poređam lepo nadev na podlogu,
sav sam u transu i sve radim s' nogu.
Tata preliva sve to sa jajem.
Masline bez koštica mu dodajem.

Rerna je vruća, na 200 je stepeni.
Moram biti strpljiv a onda blago meni.
Kroz par minuta otvaraju se vrata,
Pizza kreće napolje Jaaaaooo viče tata.

Rukavicu na ruku on nije stavio,
nekako je, jadan, na to zaboravio.
Pizza je gotova na sto je stigla,
divno miriše i apetit mi je digla.

Posle prvog zalogaja, unapred tražim još.
Upada novo parče u tanjir kao u koš.
Tek 5. zalogaj  a žvaćem ga sav jadan.
Zbog jela iz prve strofe nisam toliko gladan.

Prvo parče je već nekako pri kraju,
drugo gledam a sav sam u očaju.
Tata ćuti, zna o čemu se radi.
Gleda kako se mučim i česka se po bradi.

Široki osmeh mi zatim uputi.
Dobro je, ipak se ne ljuti.
Na TV-u neka muzika svira,
i gle čuda, parče nesta iz tanjira.

K.R.

Jorgovan

Proleće nam je stiglo,
i prirodu na noge diglo.
Cveta cveće, insekti se bude,
toplo vreme veseli i ljude.

Jorgovan cveta u mojoj bašti,
širi svoj miris kao u mašti.
Išunjaću se napolje i ubrati koji,
uneću ga, pa neka u vazi stoji.

Mama će se njemu obradovati mnogo,
pa me više neće gledati tako strogo.
Jorgovane hvala ti. Napolje mogu sada ja,
iako sam iz matematike, juče doneo dva.

K. R.

Sivi dan

Sivi dan

Dodje tako dan

- kad sve naopako ti se desi
- kad sreca stanuje na drugoj adresi
- kad te dusa boli od tuge
- kad ni znaka nema za nastanak duge
- kad si na samog sebe nervozan i ljut
- kad uvek izaberes pogresan put
- kad bi najvise voleo da si sam
- kad jedva cekas da se zavrsi dan
- kad te ni dobar vic ne nasmeje
- kad te iskren mig, osmeh, ne ogreje
- kad u glavi imas samo probleme
- kad su resenja za sve dileme

Onda uzmes i napises pesmu
radi rime ubacis krivu cesmu.
Papir trpi bas sve i svasta,
izbaci sve iz sebe, nek proradi masta.
Na kraju ces olaksati misli,
videces da su se redovi tuge stisli.
Preokrenuo si misli u drugi tok,
u glavi je nastao pravi sok.
Voda iz krive cesme sprace sve,
Obrisace iz ociju suze dve.
Kriva linija ocrtace lice tvoje,
Osmesi nam uvek najbolje stoje.

K. R.