Vedro rano jutro, jos svanulo nije.
Pod nogama pucaju grancice sve bucnije.
Kroz sumicu se sporo probija jedan deda.
Nosi stap za pecanje i sve ostalo sto treba.
Stari, dugacak, kaput na njemu visi.
Mrak je. Od staze se vide samo obrisi.
Nema jos mnogo, blizu je reka.
Skriveno mesto koje samo njega ceka.
Taman sto je stigao, pocinje da svice.
Riba se pracaka, dobar ulov bice.
Raspremio je stap, spustio se na malu stolicu.
Stavljao je brizljivo mamac na udicu.
Iznad reke lebdeo je mistican sloj magle.
Prelep za gledanje, onemogucava pokrete nagle.
Kao hipnotisan, starac je gledao kako magla tece.
Ubrzo je nestao i svaki trag da je skoro bilo vece.
Sada se vec jasno mogao videti ples plovka.
Za svaki promasaj pri kontri, zacula se psovka.
Terao je sve u persun i slicno sebi u bradu.
Sunce je vec izaslo a on nije bio u hladu.
U jednom trenutku, na dole, malo bolje pogleda.
Tek je tada uocio decaka kako pravo u njega gleda.
Decak je takodje pecao, drzao kratak stap u ruci.
Skoncentrisao je pogled na plovak, nestali su zvuci.
Plovci decaka i dede spojili su se u jedan.
Plovak zapoce tango na vodi, energican i gledanja vredan.
Plesao je na sve strane, nalevo pa potom i nadesno.
Zatim je zaronio pod vodu, veoma hitro i besno.
Povrsina vode se uzburkala, kontra precizna je pala.
Na udici je bila riba i to ne bas tako mala.
Sarance od skoro jedne kile, izvukao je deda.
Sa osmehom na licu unaokolo poce da gleda.
Borba je trajala svega nekih dva do tri minuta.
Voda je sada mirna ali veza izmedju dva ribara prekinuta.
Dete je nestalo i nema ga vise u vidu odraza na vodi.
Prisecanja dedina su nestala al riba je tu, to godi.
Zabacivace se plovak jos, a decak ce se vec vratiti kad-tad.
Pecanje je odmor za dusu i tvoj duh uvek cini mlad.
K.R.
K.R.
Нема коментара:
Постави коментар