Dve duše
Bili su potpuna stranca dva,
odvojeni preživljavali razna zla.
Dve utučene, napaćene duše,
kojima se svetovi stravično ruše.
Dok su duše padale ka dnu,
ugledale su se, kao u nekom snu.
Postale su uteha jedna za drugu,
pomagale se da savladaju tugu.
Jedna drugoj pomoć je bila,
nada u bolje sutra je zaiskrila.
Zagrlile su se duše dve snažno,
shvatile da im je isto važno.
Da traže pravu ljubav i iskrenost,
bezrezervno poštovanje i vernost.
Obe duše za bol vrlo dobro znaju,
pa ne žele drugoj da je stvaraju.
Jedna drugu podižu ka gore,
vreme je da se ispeglaju od suza bore.
Da im zarastu na srcima rane,
da im u životu napokon svane.
Da ih ogreje neizmerna sreća,
jedna drugoj da ljubav budu najveća.
Da ih raduju najsitnije stvari,
da nikom ne dozvole sreću da im kvari.
K. R.
Нема коментара:
Постави коментар