Da li ima ista sto vise boli i srce slama,
nego kada te dete pita: Tata a gde je mama?
Ona lezi u bolnici, doktori je sine lece.
znam da joj je tesko i koliko je braunila pece.
Stanje nije dobro, svakim danom ona sve je gore.
Ne mogu nocima da spavam, muce me strasne more.
Odbija svaki oblik hrane, vec slabo pije i vodu.
Tek je dosla jesen, nece ni docekati prvu rodu.
Dete malo, sta zna. Opet pita i srce slama,
Tata kada ce vec jednom kuci da nam dodje mama?
Sta da mu odgovorim? Sta da mu sada slazem?
Sa tugom u dusi i srcu mu samo "Ne znam." kazem.
Iznemogla, pospana i sva slaba, vise ni da pomeri nogu.
Okrecem je, namestam. Ne znam ni sam kako sve to mogu.
Boce sa Infuzijom licno menjam, vise to nije neko cudo.
Da pocne hranu i vodu da uzima bio bih srecan ludo.
Niko ne moze ni da nasluti njenu patnju, bol i muku.
Svaki dan u posetu idem, mazim joj sada vec otecenu ruku.
Verovatno i sama zeli da njenoj patnji dodje kraj.
Ka svima je uvek bila dobra, nema sumnje ici ce u raj.
Poslednjih par dana je bez svesti, plitko i tesko dise.
Izmedju dva uzdaha duzina pauze je sve vise i vise.
Sav rasejan, izgubljen vozim se u autu polako kuci.
Teret je na dusi velik, srce boli kao da ce puci.
Dan, 22. oktobar, ujedno i godisnjica naseg braka.
Zvoni telefon, javljaju mi da je preminula od raka.
Tata zasto places? Dete me grli, suze gorke mi brise.
Kroz jecaje i plac mu odgovaram da nema mamu vise.
Pre godinu dana operacijom nekako je problem sredila,
ali ju je sada pogodilo u mozak, metastaza je pobedila.
Takva dobra dusa bese, da nikada na mrava nije stala.
Sada na nebo ide jedna vec cista sa zemlje dusa mala.
Tuzan me pita: Hocu li je ponovo ikada videti moci?
Samo na slikama sine, a mozda ce ti nekad i u san doci.
Ti si jos mali, sreca ne razumes, velika je ovo tuga.
Kad covek sagleda svoj zivot, kao da mu se neko ruga.
Krenulo je sve lepo, otvarala su nam se sva vrata.
Radili smo, srecno ziveli, ubrzo sam postao i tata.
Rodila mi je tebe sine, presrecni smo tad svi bili.
Planove za bolje sutra od bele svile tada smo sili.
Ali sta da se radi, sve sto je lepo, kratko i traje.
Izmedju nas je uvek bilo da se ljubav na veliko daje.
Voleli smo se, ponekad posvadjali, postovali mnogo.
Kad god na tebe viknem, za nju je i to bilo strogo.
Jos ni cetvrtu godinicu zivota, napunio misu nisi,
isuvise rano bez majcinske ljubavi ostao ti si.
Ljubav njenu, zamenuti ti niko na svetu ne moze.
Zato cuvaj to malo secanja na nju, u srcu ispod koze.
Koliko puta sam pripit, iz gostiju sa tobom dosao kuci
u nadi da ce se srce smiriti i lakse da ce tuci.
kao i da necu misliti sine na lepu majku tvoju
da ce mi napokon u glavi sve ovce biti na broju.
Ti spavas, bezbrizno u carstvu svojih snova
ja sam tuzan i sumoran kao neka zalosna sova.
sa ciljem da cu mozak zabuniti, klikcem do kasno po netu,
pokusavam mislima da pronadjem neku drugu metu.
Pre nego zaspem, poljubicu te nezno, kao i svake noci.
Nadam se da ce mi ipak san ovaj put brzo doci.
Moramo se nas dvojica drzati zajedno jos dugo, dugo.
Jer smo sada sami i nepreostaje nam nista drugo.
K. R.
