TV

Televizor je čudna sprava,
ne znaš više šta je java.
Opčini te šarenom slikom,
pažnju ne daješ više nikom.

Dok si za doručkom a on radi,
tati niču sede dlake na bradi.
Može da se dere i na mene viče,
Crtać je na TV-u i tu je kraj priče.

Krenuo sam da jedem oko 9 sati,
tata ustaje, sada će da me mlati.
10:27 na satu već stoji,
tata je počeo sekunde da mi broji.

JEDAN. Tako glasno to kaže,
ruke užurbano zalogaje traže.
DVA. Uskoro će da krene vika.
U glavi mi tutnji, hvata me panika.

Da ne bi došao do broja tri,
u usta su stali zalogaji svi.
Jeste da kao hrčak izgledam sada,
ali, ponovo mir u kući vlada.

K.R.