Svakom jednom taj dan dođe kad mora u školu da pođe. Đak prvak kada se postaje igranje tada sve češće izostaje. Utisak prvi i nije tako loš, Poznatih drugara je pun koš. Ali šta mene zapravo muči? Nije to što mora da se uči. Već kako pundravce što me vole, da ostavim ispred škole? Kako da besne gliste nateram od mene da se "čiste". Od njih mi guza nema mira, u glavi mi neka muzika svira. Koncentracija je čista nula, otkazuju mi za pažnju čula. Moram pronaći rešenje hitno, za mene to je jako bitno. jer ako za pundravce čuje tata, Preko moje guze, sa njima, biće rata. K.R.
