Ringispil

Kauboj sam sto na konju jaše,
zlikovci se mene plaše.
Od mog imena krv im se ledi,
ko zna koliko im moja glava vredi.

Bande sklapaju međusobom saveze
Udružuju se i prate mojih stopa staze.
Žele nekako da mi dođu glave
Da ih više ne stavljam iza brave.

Unajmljuju razne plaćene ubice.
Ne znaš koji ima ružnije lice.
Našli su me nekako, ušli mi u trag,
hoće da me ubiju, nisam im drag.

Prvi koji me juri je Opušak Djoka,
cigara mu u ustima i bez jednog je oka.
Seda u super brzu raketu.
Stiska dugme, stavlja me za metu.

Okovan čelikom Mita zvani Senka,
samo mu šlem viri iz tenka.
Sa kacigom, krivoga nosa, Strasni Đuri.
Na motoru za nama 200 na sat juri.

Mnoštvo opasnih likova tu još ima,
za svakim se diže duga i gusta prašina.
Neko u avionu, neko u letećem tanjiru,
neki i u fijakeru dobro ležu u krivinu.

Sve se usporava, vreme kao da staje,
predugo izgleda ova jurnjava traje.
Niko da me pristigne ili da se udalji,
na ringišpilu je to tako, sta da se radi.

Tata mi plaća za voznju još jednu.
Titulu šerifa smatram za vrednu.
Ovaj put ću ipak sesti u moskviča,
ali to je neka sasvim druga priča.

K.R.